I sve je to normalno i ništa neobično ne bi izgledalo da Mihailo i Gavrilo ne stadoše ispred Starca, pokloniše se i gledajući u belu površinu gusto kondenzovane vodene pare,  u jedan glas progovoriše:

- Jahve svevišnji, stvoritelju svega, od Dobroga do Zla, Petar na kapiji stoji i javlja da imaš posetu neočekivanu.

Na te reči pomeri ruku koja  je bila u položaju  ’Rodenovog Mislioca’,  još više nabra čelo:

- Neka priđe !

Žagor se stiša, harfa utihnu. Poštapajući se žezlom od vulkanske magme, pred tron nebeski stupi rogato stvorenje , sa neljudskim likom, ovaploćeno Zlo iz svog ovog Dobra.

- Kazuj šta imaš otpadniče naše sfere, prognana zveri i zanavek prokleta da luta ? - zagrme Jahve i munje pocepaše etar iznad njegove glave.

Nečastivi se podupre žezlom sa obe dlakave šape i velikim kandžama, malo ispravi pa poče:

- Već odavno gospodarim limbovima, podzemljem i  nakazama većim nego što sam i ja sâm, na mome tronu  u centru Zemlje, tamo gde  milosti nema pa čak ni za mene, a sedesmo nekad zajedno za Carskom trpezom, ispijali nektar donešen sa Edenskih, hladnih izvora, pričali o Postanju, grehovima, o Velikom daždu što zatre sve. I dođe čas kada se usudih da sebi stvorim trpezu od ljudskijeh kostiju, telesa, sa bokalima punim krvi…tople, lepljive, slatke. Ti i tvoji Glasnici to ćete nazvati grehom a ja jednostavno ‘ravnotežom’… neminovnom. Avaaaj, pa mi smo u istom ‘svetu’  što ga spaja kaldrma popločana od cigli Dobrote i lepo zapakovane strahote. I opet, kažem ti, večnost je u trenutku, a mudrost spava u svome kutku.

Reci mi  Svevišnji, da li ti je srcu teško što posla Sina među zveri da nosi krunu od trnja i da u devetom satu muke svoje zavapi: “Eloi!  Eloi!  Lama savahtani !?

No, bilo pa prošlo, sad se pripoveda, ali majka ga još uvek oplakuje.

Pre nego li se vratim u svoju  lakrdiju a tebe ostavim u svome blaženstvu, pogledaj dole, duboko u ispod površine plavog okeana, oslušni pesmu delfina, onog što na leđima nosi Sveti Gral koji mi je bio u rukama a ne na Poslednjoj večeri tvoga Jedinca, koji je ionako nedostajao na stolu,  i videćeš da to nije drveni pehar već srce… osuđeno da doveka pliva sa njim.

I ne pitaj se više šta je to prokletstvo i blagoslov !!!

Nezvani gost stavi žezlo pod pazuh ovlaš ga držeći vrhovima kandži, okrete se u pravcu kapije. I dok je odlazio, opet se začu muzika harfe, poput talasa koji se razbijaju o stene, u bespuću… slanom od suza i gorkom od žuči.

by

beliocnjakx

- Heejj, razvratnice, nemamo vremena za  prenemaganje, Lucija je u kuhinji i nasula je vruće vino. To valja popiti pa krenuti.Rado bi vam se  pridružila ali me pomalo bolucka  stomak pa  ako može da izbegnem svaku prisnost vašem ludom plesu – smeškavo zavcrkuta treća dama pažljivo pritežući pojas oko struka haljine.

- Ne znaš šta propuštaš draga sister, ovo je bolje od vina i vatre, ali ‘ajdemo kod naše Lucije da nazdravimo za uspešnu noć - naceri se ona što je pritegla tek odevenu drugaricu.

- Sačuvajte nešto hormona za predstojeći ‘okršaj’ sa zverima, treba će vam – podrugljivo se nasmeja treća, otvori vrata i ode. Ove dve se odvojiše jedna od druge i krenuše za njom.

Kuhinja je odisala mirisom opojnog vina, baš onako slatkog, oporog, nasutog u ruske šolje. Drven patos je škripao pod njihovim nogama dok su posedale za trpezarijski sto. Domaćica pored šporeta briskala je radni sto, stavljala biskvite u činiju i pevušila neku pesmicu više u sebi.

Ostavi krpu, okrenu se, uze svoju šolju sa vinom i okrenu se prema njima. Gledale su je kako podiže ruku u znak zdravice, nadima grudi i na koncu progovori:

- Žive mi bile paganske kćeri, moje saputnice,  od zvezda poslate, Zemlji donete. Ovde smo da utremo svoj put nama, predodređen i naznačen. Imamo cilj i sredstva i delovaćemo prema njima, ni manje ni više. Čas koji će doći udahnuće nam novu snagu i pokrenuti za dalje, za nova kolena veštičije krvi. Ispijte topli nektar iz vinograda prokletih i blagoslovenih, pa upogonite noge svoje jer noć kratka je a ‘deca noći’ čekaju naše magnovenje.

Crnokose lepotice za stolom prineše ustima svoje vino, naiskap ispiše, čujno udariše šoljama o sto,  i ustaše. Sve četiri se zaputiše ka štali iza kuće da upregnu konje što i tako načiniše. Upregnuti konji belci konji frkatli su ispred saonica, naizgled mirni ali uzburkane krvi jer su osetili ‘težinu’ putešestvija kojeg treba preći.

Kuća je svetlucala,  magija odlazećih učinila je to da napravi barijeru oko sebe plavkastom svetlošću kao štitt i čekala je na povratak.

Dobro ušuškane veštice u ćebad, sa uzavrelim krvnim zrncima, podstaknutim vrelinom provrelog vinograda, na pucanj biča, krenuše u svojoj nameri.  Saonice su klizile promrzlim snegom, krckale, pratile tragove kopita konja. Četinari nadomak sela više nisu bili blizu, nova stabla svojim granama šibale njihova lica, ostavljali miris >Pinus Silvestra< u nozdrvama i kao da su govorile : ”Mi smo tu, a gde vi putujete?”…

Zanimljivo  ih  je videti kako se podregrejanog krvotoka onako šegače,  opijene a ne znaju šta ih čeka.

-  Ko će da me ljubne, ponela sam u termosu još kuvanog nektara da nas okrepi – Lucija se grohotom smejala, vadila iz crne torbe metalnu posudu sa poklopcem kojeg je otvarala i pokretom davala znake da treba da im sipa u čašu.

- Pardon , zaboravila sam da nismo poneli čaše, ajmo bez njih!

Verovatno su želele da se dopiju, možda i nisu ali su nategle ponuđeno vino,otpile po nekoliko guljaja i pokrile se bolje ćebetom. Konji su kaskali snegom.

Još samo malko do odredišta, tu smo strpite se i Ritual Moći počinje…

Nastavak sledi…

by

beliocnjakx

na plećima znojnim  od trvenja i borbi koje sam vojevao po prašumama,

po dolinama duhova, a Spiritus je lelujao na vetru i čekao porinuće.

Nisu nas čuli, možda tek samo malo omirisali zajedljivo, frknuli i okrenuli glavu.

Reci mi šta je to bol,  koliko atoma patnji ima,

koliko molekula organske materije sadrži ? Misliš da je to onaj dvadest i jedan gram ?

Krv, gnoj i limfa pucaju iz čireva razmetnuti po telu,

užegli, smradni u svojoj prostoti ali i čistoti koju smo samo mi razumeli.

Gledam te, njišeš bokovima, ideš dalje, dah ti miriše na cvet nevena 

i onih melema što si lečila moju ludost, neizlečivu i neizlečenu,

a tako sam hteo da još više obolim kao što i jesam. 

Bolestan se zdravlju raduje, zdrav bolesnog oplakuje…reda radi.

Znam,  ovo nećete razumeti…ili pak hoćete !?

A nema ni potrebe , ovo je samo poezija ili bar liči na nju…

by

beliocnjakx

Posle nekih desetak minuta, tri ženske persone, srednjih godina, pokucaše na vrata velike kuće starinskog stila. Sneg se belio mesečinom, hladnoća je već uveliko štipala za nozdrve, a nebo je nagoveštavalo nove pahulje. Usamljena kuća pri kraju naselja nekim čudom zasvetluca kada su stupile na njeno tlo.

-Uđite drage moje, idemo odmah u ‘našu’ sobu da vam reknem koju reč - nasmeši se domaćica kuće.

Sa veselim žagorom uđoše u manju polumračnu prostoriju,  osvetljenu sa nekoliko sveća,  i posedaše za okrugli, masivan sto od orahovine. Na sredini je bio urezan znak pentagrama.

Pomalo škripnuše stolice na uglačanom, bordo obojenom betonu sobe, i dame elegantno posedaše u pravilnom četvorouglu kao na komandu. Veliki drveni orman i mnoštvo  polica na zidovima sa kolonama knjiga odavalo je utisak da je odaja bila povremeno posećivana ali ipak čista i uredno održavana. Plamen je pucketao u kaminu i bilo je toplo.

Posle kraćeg zatišja, nakašljavanja,  Lucija progovori svojim prijatnim, strogim glasom:

-Slušajte me veštice, sestrice moje mile, po veštičjoj krvi spojene, posle našeg destogodišnjeg veštičarenja došlo je vreme da našu magijsku snagu obnovimo, povećamo i spremimo za dalje puteve čarolije. Noćas idemo u šumu da prizovemo četiri Vuka, četiri šumske Zveri koji se poklapaju sa naših četiri elementa koja svaka od nas nosi po jedan njoj namenjen od kad smo se posestrile: Vatra, Zemlja, Voda, Vazduh. 

Moj znak kao što znate je Vatra i kao takva preuzeću vatrenog Vuka da izvršim ritual moći, vi ostale ćete sa preostalim Vukovima stupiti u duhovnu vezu, svaka sa svojm elementom. Moj zadatak je malo više delikatniji. Naime, treba da uzmem dlaku sa njegove muškosti, stavim je u nedra  i četiri mu puta poljubim prednju, levu šapu. Noć je inače sa punim Mesecom kada tačno u 45 min. posle ponoći dolazi u konjukciju sa sazvežđem Vuka – Therion-a, noć kada Mesec postane srebren jer je to trenutak kad se moćna Zver rodila od svoje majke, prognane Vučice iz čopora , pa je i sam postao prognan kao otpadnik svojim vekom divljine. Ritual moramo obaviti brzo jer ceo proces konjukcije traje samo jedanaest minuta. Nakon obavljenog rituala, naše moći će se učetvorostručiti.

Spremila sam sve što treba za obred i prizivanje.  Drvenu činiju od divljeg bagrema u koju će biti jagnjeća krv i tri ogledala. Ona će vam poslužiti da u trenutku kada četvrti put poljubim vučiju šapu postavite ih istovremeno, tako da  vaši obredni kurjaci vide svoj odraz u njima. I zapamtite :Nikako  ih ne gledajte u oči kad budete obavljale taj čin !!!

Ako nema pitanja, zamoilila bih vas da se presvučete u onu cigansku, zimsku odeću što se nalazi u dnevnoj sobi pa da spremimo sanke sa belim konjima za put u šumu. trebaće nam bar dva sata vožnje do tamo pa da ne gubimo vreme, a i tamo kad stignemo, moramo postaviti sve i pripremiti se za prizivanje, tempirati tačno vreme na 45. min. iza ponoći.  Čavrljaćemo u saonicama dok se budemo vozili.

- Sestrice Lucija, – progovori jedna od njih, crnokosih  lepotica - noć će biti ledena, valjalo bi malo kuvanog vina popiti pred put –  i šeretski se nasmeja, a ostale se zakikotaše u znak odobravanja.

- Naravno, već sam spremila slatkog, pomalo oporog vina sa cimetom, medom, i korom narandže. Misli vaša seka veštica na sve. Hajdemo sada da se spremimo, ‘zagrejemo krv’, pa da upregnemo konje bele u saonice.

Gazdarica ustade prva, ostale jedna po jedna za njom, i odoše da se spremaju.

Vruće vino se pušilo u čajniku na šporetu i čekalo četiri vragolanke da ga ispiju, dok im se ledeni mrak  cerio iz duboke šume.

Nastavak sledi…

by

beliocnjakx

kanalisane uskim grlom svesti i rasplinjene javom?

Kružim u tom beočugu, dolazim do oboda  zverinjaka

i uvek ugledam isto… Horizont,

tanka ali svetla linija koja spaja vreme i prostor

i neku treću dimenziju koju još nisam spoznao,

a pratio sam tragove oglodanih kora drveta

raspuklih hrastova poput Koloseuma.

Moja arena je ovde ili tamo,

u sazvežđu Sagittariusa,

u centru, pa sve do raskršća?

by

beliocnjakx

Njegov sjaj govori sam za sebe, tiho svojim srebrnim odbljeskom,

nije ogledalo, nije odsjaj, nije refleksija  lica,

možda naših srca koje tumaraju, tu pored kucajućih damara…

by

beliocnjakx

Međutim, lukavica zmija Evu pređe pa je natera da pojede jabuku sa zabranjenog drveta i šta se desi onda!?…Videše da su im tela gola ko od majke rođene, shvatiše svoju seksualnost zbog čega bejahu i proterani iz  blagoslovenog Rajskog vrta.

1. Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудне и роди Кајина, и рече: Добих човека од Господа.

2. И роди опет брата његовог Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар.                      2 Мој. 13:12, 2 Мој. 34:19, 3 Мој. 27:26, 4 Мој. 18:17, Суд. 6:21, Приче 3:9

E sad, kao što znamo Kain je ‘koknuo’ svoga brata Avelja iz ljubomore i Bog ga progna zbog toga da luta.

-И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи наидској на истоку према Едему.

- И позна Кајин жену своју, а она затрудне и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина свог Енох.       2 Цар. 13:23, 2 Цар. 24:20, Јер. 23:39, Јер. 52:3

Eeee dođosmo do poente ove priče

Znači ovako…Adam i Eva kao prvi i jedini ljudi, rodiše Kaina i Avelja, Kain ubi brata i ode svojim putem gde naiđe na svoju ženu.  Ženu!?

..Otkud sada žensko čeljade kada tata Adam i mama Eva ‘napraviše samo dva muška potomka?? Ili je pisac zaboravio da napiše da su prvi tata i mama isštancali i neku ‘pišulju’, pa je Kain naleteo na nju i uzeo je za ženu ?

Ili je Eva krila od čo’eka da je treći put zatrudnela pa je ćeru ostavila istočno od Edena i krišom je othranila(ukoliko se bebica sama nije snalazila) , što implicira da nisu imali samo Kaina i Avelja nego i treće dete kojoj čak ni ime nisu nadenuli ali bitno je da je da se Kainu posrećilo da naleti na buduću ženu i izrode gomilu dece.

Uhhh, jebena logika, nikako ne mogu bez nje

Negooo, ček opet da pogledam Bibliju, možda  fali ta stranica kako je ‘nastala’ Kainova žena.

Hmmm, evo opet prelistah od početka i  sve stranice su tu…Onda je garant štamparska greška pa su preskočili taj pasus…ccccc

Ma nije ni važno, teraj dalje…

by

beliocnjakx

Daklem ovako:

“Bog ili želi da ukine zlo, a ne može;

ili može, ali ne želi,  ili pak ni ne može, ni ne želi.

Ako želi, a ne može, onda je nemoćan.

Ako može, ali ne želi, onda je zao.

Ali, ako Bog može i želi da ukine zlo, otkuda onda zlo u svetu?”

Epikur

Logički sled prema ovome ide dalje:

Ako postoji dobri Bog, on bi želeo ukinuti zlo i patnju. Ako je Bog svemoguć, nema onoga što on ne može. Ali u svetu ipak ima zla i patnje.

Ma šta je ovde u pitanju?? Luciferova revolucija protiv Boga, okupio bandu, otcepio se i nastavio da pravi pizdarije!? Zašto je to svemoćni Bog dozvolio ili ima neki dogovor sa njim??

Bog je možda želeo ravnotežu pa je stvorio nečastivog da mu parira u njegovom ‘dobru’ jer šta je ‘dobro’ bez Zla, nema svoju pravu veličinu.

Ima li uopšte ravnoteže?

Opet ne mogu da ostavim logiku, pa ću pomenuti moguću dualnost Božije prirode. 

Bog kao stvoritelj u ulozi iskonskog dobročinitelja, primarnog , konačnog, beskonačnog kreatora Univerzuma, u sebi krije svojstvenog dr. Džekila i mr. Hajda, koji po svom nahođenju ispoljava ‘ličnost’ za koju smatra da treba da je izrazi u pravom trenutku po nekom svome hiru. Danas će učiniti milion dobrih dela, sutra milion loših…Ravnoteža !?

Neki kažu da je zlo odsustvo dobrog, a dobro konvergencija sa zlim… dve strane medalje sa istom poentom ali sa različitim značenjem.

Pokušajte da razlučite te dve maske Jin-a  i Janga i da podelite ‘pozitivnost Boga i negativnost Lučonoše.

by

beliocnjakx

vinograde okupane zvezdom

gde čokoti se lome pod težinom ploda,

gde pevaju slavuji promukli od žeđi.

Hodam dalje, tu sam,u svojoj vrleti

u simbiozi hlorofila sa suncem zubatim,

ovde, jer  zver sa zveri brat postaje,

jer kopriva žari i nežna ostaje.

Možda prođem i ovde

da me zapamte vlati trave,

tek onako, u prolazu…

by

beliocnjakx

pomalo podmuklo, potajno, halapljivo.

Aroma njenih butina  probijala se kroz gomilu providnih umova,

bezlične moždane mase bez krivina, tek pomalo hrapava.

Stresao je sa sebe bljutave poglede, drobio im glave, otkidao jezike, 

razgrtao topovsko meso, grabio prema atomima mirisa…slatkog, oporog, jakog,

kao provrelo zgaženo grožđe.

Udisaj je život, izdisaj smrt, filosofije nema, nema tu mudrosti,

a impulsi nabacani između dva uzdaha čine Svemir koji se širi,

u sopstvenom mikrokosmosu savršenog Haosa,

…u ravnoteži… između njenih butina.

by

beliocnjakx